Završilo se onako kako sam i predpostavljao. Poslednji tračak nade da ćemo dobiti vladu koja će nas odvesti u Evropu polako se gasi. Maske su pale i trojna družina DSS-SRS-SPS polako kuje planove kao će nas odvesti negde, a da i sami ne znaju gde je to. Uz svesrdnu pomoć DB i SCP Srbija se u ovom trenutku nalazi na putu bez povratka. Da li će stvarno biti tako ili su moguća malo verovatna iznenađenja videćemo uskoro. Kako sada stvari stoje, najviše što proevropske snage mogu da dobiju je ponavljanje izbora.
Nešto što je počelo kao mali flert, pretvorio se u otvoreni seksualni odnos. Srećno zaljubljeni par dobiće malog Ivicu, svi zajedno će sesti u Maricu i krenuti da zavode svoju pravdu po Srbiji. Ono što će sigurno uspeti je gubljenje i severnog Kosova, koje je bar do pre nekog vremena imalo šanse da ostane u sastavu Srbije, čime bi se bar malo ublažio veliki gubitak. Sada smo daleko i od te opcije.
Od sto loših stvari koje će se u narednom periodu verovatno desiti, na kraju ću izdvojiti samo jednu dobru. DSS će ulaskom u ovu koaliciju konačno izvršiti svoje političko samoubistvo. Kao trojanski konj iz koga će u Srbiju pokuljati reke radikala ostaće na kraju potpuno usamljen i zaboravljen.
I još nešto, sada bar znamo ko je stavio pušku u ruke onog nesrećnika.
