GASNI RAZUM

Ko piše, taj i greši. Možda su Rusi stvarno u pravu. Možda taj naš NIS vredi I manje od 400 miliona evra. Možda slika zajednička slika naših predsednika vredi  više od tih para.

Vredi kao poruka UNIJI da za Srbiju postoji alternativa koja je mislili mi šta hoćemo, ipak realna.

Događaji nas prestižu i pokazuju da ni naša , a ni percepcija onih koji pokušavaju da upravljaju svetom nije dovoljna za predviđanje budućnosti.

Ne verujem u teorije zavera vezane za svetsku ekonomsku krizu. Pre bih je nazvao NOVA PRERASPODELA PARA koja sistem koji postoji u svetu vodi ka nekim realnim parametrima.

U tom svetlu ma kako Vam to glupo zvučalo, gasovod će biti napravljen pre ako cena nafte bude 50 USD nego 150 USD, jer u tom slučaju je jeftin gas potreban svima. Onaj skupi ma kako bio potreban neće imati ko da kupi.

Problem sa kojim ćemo se suočiti svakako je fleksibilnost novih vlasnika naše nafte da tolerišu neplaćanje od strane javnih preduzeća. Ali to je neka druga priča za neko vreme o kome ipak ne znamo ništa.

SAD – SOCIJALISTIČKE AMERIČKE DRŽAVE

Možda zvuči glupo, ali najveća sila sveta kreće putem socijalizma.  Sve pomalo liči na nacionalizaciju privatnog sektora, pre svega finansijskog , a onda i industrije automobila.  Zato ovaj citat koji sam pre neki dan dobio putem mejla i ne deluje toliko čudno.

„Vlasnici kapitala i biznisa ce kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuce i tehnologiju, obvezujuci ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrzivosti. I na kraju ti neplaceni dugovi ce izazvati bankrot banaka, koje ce morati biti nacionalizovane, pa ce drzava onda krenuti putem koji vodi u komunizam…“ (Karl Marx, Kapital).

Da li je ovo stvarno put u socijalizam ili prilagođavanje nastaloj situaciji, teško je reći. Periodični problem onoga što mi nazivamo kapitalzima ovoga puta su izgleda stvarno veliki.

I ono što danas postoji u Rusiji i Kini sve je samo ne kapitalizam kakav postoji u našim definicijama.

U Rusiji je izvršena fiktivna preraspodela vlasništava između države i  oligarha koji su pod apsolutnom kontrolom vlasti. Njihov fiktivni titular je samo vešta maska kojom ruska država istupa prema zapadu. Sve poluge upravljanja su zapravo u Kremlju.

Prava istina se možda ipak krije u našem neznaju. Naše poimanje pojmova kapitalizma i socijalizma  zasnovano je na veštačkoj podeli nastaloj dnevnopolitičkim potrebama bivših oligarha.  Njima je neko kao i nekad Nemanjićima da o u državu ovu našu zemlju da je drže kako znaju i umeju. Ista je situacija i danas.

NIKOLA KARAKLAJIĆ

Mnoge pesme  koje su i danas za mene najbolje prvu put sam čuo u emisiji VEČE UZ RADIO.

I  stvarno su to bile večeri uz radio. Ponedeljkom smo kao klinci retko izlazili. Uglavnom smo vreme provodili pored raznih mono kasetofona i snimali preko jedne od retkih kaseta ono što je Nikola Karaklajić to veče puštao. Još se živo sećam rasporeda stvari u sobi, radio-kasetofona koji sam pomerao da bi signal bio što bolji.

Sve nas je odveo na pravi put na kome su nas kasnije sačekali Sloba Konjević i ostali. Zato Nikoli Karaklajiću dugujemo beskrajnu zahvalnost.

Glupo je reći, ali ostaće da živi sa tim pesmama kao da je i on njihov autor. Ostaće da živi u slikama i  zvucima naše mladosti.