SVETSKA EKONOMSKA KRIZA ILI SUDAR CIVILIZACIJA

Pravi uzrok krize koja potresa razvijeni svet je sudar dve civilizacije, istočne predvođene Kinom i zapadne predvođene SAD. Zato je kriza zapadnog sveta duboka i gotovo nepremostiva. Kriza je blaga reč za ono što čeka zapadnu civilizaciju, zato što svaka kriza ima i svoj kraj. Promene koje nastaju više imaju svojstva početka propasti, nego stanja koje se može prevazići u kratkom vremenskom roku. Geneza ovih promena nalazi se u želji vodeće zapadne sile za profitom i selidbi čitavih segmenata industije na istok. Japan nije bio dovoljna opomena, jer on po svojoj strukturi ograničenoj sirovinskim i energetskim resursima nije mogao biti prava protivteža zapadu. Zato je po gotovo istom principu pušten duh iz kineske boce donoseći ogromne profite zapadnim kompanijama. Onog trenutka kada se taj duh otrgao kontroli, nastali su probelmi koji su poslednjih godina gurani ispod tepiha. Počelo je od igračaka i tekstila, a završilo se sa elektronikom, automobilima, mašinogradnjom, avionima , nuklearnim programom i svemirskim istraživanjima. Polako su nestajala proizvodna radna mesta na zapadu, a širila se hiperprodukcija istoka. Zapad je u početku to lako mogao da kompenzuje oslanjajući se na profite i bogatstvo koje se nekad i veštački formiralo. Najbolji slučaj za to je tržište nekretnina. Ali kada je i to propalo, više nije postojao put unazad. Pod naletom istoka, bogatsvo zapada se istopilo za samo nekoliko meseci. Ogromna ponuda nekretnina u SAD, nastala nemogućnošću radnika i srednjeg staleža da ispunjava svoje kreditne obaveze dovela je do dramatičnog pada vrednosti zapadnog bogatsva. A onda je krenulo ono što danas naivno zovemo SVETSKA EKONOMSKA KRIZA. Niko sa sigurnošću ne zna sa koje donje tačke će privreda zapada ponovo krenuti na gore. Amerika zaglibljena u dva besmislena rata, monetarnim merama bezuspešno pokušava da oživi svoje gigante za čije proizvode jednostavno nema kupaca. Proizvodi zapada su skupi i nema više one razlike u kvalitetu u odnosu na istok. Zato jednostavno nemaju budućnost. Uskoro će i automomobili u obliku kakav danas znamo nestati iz zapadnih fabrika, kao što su već nestali kompjuteri i ostala roba široke potrošnje. Tada na red dolazi politička nestabilnost, protekcionizam što može dovesti do rata širokih razmera. Ostaje nam samo da se nadamo da će i istok početi da pristojno plaća svoje radnike kako bi absorbovali nedostatak tražnje na zapadu i tako izgubivši na konkurentnosti u krajnjem ishodu omogučiti zapadu da dođe do vazduha i u jednoj izmenjenoj situaciji omogući čovečanstvu skladan razvoj u dužem vremenskom periodu. Ali to vreme je još daleko.