TIRKE – NAJBOLJE SRPSKO PERO

Тeško je bilo šta napisati ako je je izgubljeno najbolje srpsko pero. Šta pisati ako želim da čitam prvu stranu DNEVNOG TELEGRAFA. Čime da pišemo ako nema takve glave, takve ruke i takvog magičnog pera. Gde da nađemo tu oštrinu, to mastilo, tu širinu. Gde da nađemo tekst posle koga možemo da kažemo, JESTE STVARNO JE TAKO. Nigde. Bez tog pera nema ni takvog teksta. Mnogi su shvatili rečenicu Vilajama Sarojana da će uvek biti teško. Jedino je to pero moglo da nam objasni šta je to stvarno sada teško i zašto je tako teško. Zabodeno u kamen kao ESKALIBUR dugo će čekati da ga neki novi Tirke izvadi i postane stvarni kralj srpskog novinarstva.

NIKOLA KARAKLAJIĆ

Mnoge pesme  koje su i danas za mene najbolje prvu put sam čuo u emisiji VEČE UZ RADIO.

I  stvarno su to bile večeri uz radio. Ponedeljkom smo kao klinci retko izlazili. Uglavnom smo vreme provodili pored raznih mono kasetofona i snimali preko jedne od retkih kaseta ono što je Nikola Karaklajić to veče puštao. Još se živo sećam rasporeda stvari u sobi, radio-kasetofona koji sam pomerao da bi signal bio što bolji.

Sve nas je odveo na pravi put na kome su nas kasnije sačekali Sloba Konjević i ostali. Zato Nikoli Karaklajiću dugujemo beskrajnu zahvalnost.

Glupo je reći, ali ostaće da živi sa tim pesmama kao da je i on njihov autor. Ostaće da živi u slikama i  zvucima naše mladosti.

SNIMA SE EROTSKI TRILER – MAJA I BRNE

Snimanje erotskog trilera MAJA I BRNE počeće kako sazanjemo iz krugova bliskih SRS u toku novembra ove godine.

Film govori o stvarnim događajima iz 1991. godine kada su dvoje mladih, a uz to i lepih ljudi članova SRS u vihoru građanskog rata stupili u ljubavnu vezu. Neki priču porede sa čuvenim holivudskim blokbasterom PROHUJALO SA VIHOROM pre svega zbog građanskog rata i zbog sličnosti delije sa Romanije i Klerka Gebla. Gotovo je izvesno da će Maju glumiti naša velika glumica Lidija Vukićević. Bilo je predloga da Brneta glumi Aca Vučić, ali je čini se Toma s pravom to sprečio, plašeći se još jedne ljubavne avanture, o kojoj bi posle ponovo morao da se snima film. Majinu tetku glumiće Jorgovanka u svom crnom kožnom kompletiću, sa povezom oko vrata.

Film treba da prikaže da su i radikali ljudi, da i kod njih postoje ljubavne afere, a ne samo gomila kretena kako to neki zluradi hoće da prikažu.

JOVO MILADIĆ

Jedan od najboljih živih srpskih pesnika, a meni svakako najdraži, zove se Jovo  Miladić. Dal Ii je čovek koga sam danas sreo kod Liona, zapušten, izgubljenog pogleda, koji priča sam sa sobom  Jovo?  Voleo bih da nije, ali slutim da je to upravo on. Kada sam poslednji put sa njim razgovarao negde u Knez Mihajlovoj ulici, rekao mi je da radi kao građevinski radnik.

Izgledao je normalno, ali njegov današnji lik  je zaista daleko od toga. Da li je moguće da niko u Srbiji ne brine o pesnicima. Oni koji su postali deo establišmenta, koji se slikaju sa političarima i cupkaju uz Cecine pesme, mogli bi da se bar potrude da se restoran u Društvu književnika pretvori u besplatnu menzu, da pesnici dobiju bar jedan obrok, a ne da služi za prežderavanje zadriglih biznismena I njihovih konkubina.

Danas je u Kragujevcu zatvorena poslednja prava knjižara i tako se ovaj grad priključio neslavnom spisku  srpskih varoši u kojima ne postoje knjižare. I šta će nam odna pesnici. Možda bi trebalo jednu veliku većinu poubijati, a ostale učlaniti u partije i omogućiti im da pišu za samozvane monarhe.  Možda bi trebali da pišu i za njihove pevačice. Neko rešenje treba naći.

Neka ovaj tekst završe stihovi pesnika Miladića, jednog od onih koje smo, a da toga i  nismo svesni, već ubili.

“ Sastavi svijet usred krvi moje

Tugu iz sna, sunce iz ponoći,

Zvuci života da se opet spoje.

Bože, pomozi njene nevine misli,

Pomozi našu jabuku od zlata ,

Osjećam, slutim i iza kosmosa

Rastu svetovi od zla pokisli,

Oplođeni crnom žaokom osa.“